Peti tekst u seriji. Ovde počinje akcija.
Ako si pratio ovu seriju od početka, znаš sledeće:
Znаš da sistem može da stane — i da mi iz bivše Jugoslavije to znamo bolje od većine.
Znаš da zajednica ne počinje sa organizacijom i statutom, nego sa imenom komšije.
Znаš šta treba da imaš kod kuće — i zašto tvoja baka to nije trebala da uči iz bloga.
Znаš da Nemija nije čekao čudo, i da holandski seljaci nisu čekali kralja.
Sada je pitanje jedino: šta ćeš ti da uradiš?
Rozeta
Zamislite cvet.
Svaka latica je autonomna — ima svoju formu, svoju snagu, svoju boju. Ali sve latice drže istu sredinu. I kad jedna oslabi, ostale je drže.
To je sistem koji gradimo.
Ne piramidu sa jednim vođom na vrhu — piramide se ruše odozgo. Nego mrežu ravnopravnih delova, svaki jak sam po sebi, a zajedno — jači nego što iko od njih može biti sam.
Svaka latica je lokalna grupa. Pet do petnaest porodica. Isti grad, isti kvart — ljudi koji mogu da se sretnu za dvadeset minuta kad zatreba.
Centar mreže nije vođa. Centar je platforma — ExYU-NL — koja koordiniše, deli znanje i resurse između latica, i čuva celinu sistema vidljivom i živom.
Zašto pet porodica
Nije slučajan broj.
Pet porodica je dovoljno malo da se svi poznaju po imenu. Dovoljno malo da nema birokratije, nema glasanja, nema zapisnika.
Ali dovoljno veliko da neko uvek može da pomogne. Da kad jedna porodica ima problem — ostale četiri imaju rešenje.
Pet porodica koje se međusobno poznaju — neprocenjivo su vrednije od pedeset porodica koje su u istoj Facebook grupi ali se nikad nisu srele.
Poverenje se gradi licem u lice. Počinje sa pet.
Kako izgleda prva latica u praksi
Nema forme. Nema statuta. Nema osnivačke skupštine.
Ima pet koraka:
Korak 1: Naći pet porodica
Ne tražiš idealne ljude. Tražiš bliske ljude — koji žive u tvom kvartu ili gradu, koji razumeju o čemu govoriš, koji su spremni da se upoznaju.
Možda ih već poznaješ. Možda su u crkvi, u sportskom klubu, u Facebook grupi exyu zajednice. Možda je to komšija kome si već pokucao na vrata.
Javi se. Reci: čitao sam neke tekstove o tome kako se organizovati — zanima li te da se sretnemo na kafu?
To je sve.
Korak 2: Prvo okupljanje — bez agende
Kafa, ručak, roštilj — svejedno. Važno je da se sretnu u isto vreme, na istom mestu, bez pritiska da se nešto odluči.
Neka svako kaže odakle je, šta radi, kako dugo živi ovde. Neka svako kaže — ako hoće — jednu stvar koju zna da radi dobro, i jednu stvar u kojoj bi mu pomoć dobro došla.
To nije tim-bilding vežba. To je uvod u poznavanje.
Korak 3: Zajednička lista
Na papiru ili u zajedničkoj poruci — napravite popis:
- Ko ima šta: šporet na gas, generator, auto, alat, medicinska oprema
- Ko ume šta: medicinska znanja, majstorski poslovi, pravna pitanja, jezici
- Ko treba šta: starija osoba koja živi sama, porodica sa malom decom, neko ko nema auto
Ovo nije inventar za apokalipsu. Ovo je mapa zajednice. Znanje o tome ko si ti za mene i ko sam ja za tebe.
Korak 4: Jedna zajednička akcija
Mala. Konkretna. U roku od mesec dana od prvog susreta.
Primeri:
- Zajednička nabavka zaliha — zajedno je jeftinije i niko ne zaboravlja
- Pomoć jednoj porodici koja se seli ili renovira
- Zajednička večera kod nekog od vas
- Poseta mesnom projektu lokalne samostalnosti
Nije važno šta. Važno je da se nešto uradi zajedno. Jer zajednička akcija gradi poverenje brže od svih razgovora.
Korak 5: Kanal komunikacije
Signal ili WhatsApp grupa. Samo za vas pet.
Nije za deljenje vesti i jutarnjih pozdrava. Za konkretne stvari: trebam pomoć, ima li ko auto?, imam višak paradajza, ko hoće?, nestalo je struje u kvartu, jeste li dobro?
Robustan, jednostavan, lokalan.
Šta se dešava posle
Prva latica funkcioniše mesec, dva, tri.
Jednog dana — neko od vas petoro pozove još jednu porodicu. I tako nastaje šesta. Onda sedma.
Ili neko od vas zna ljude u drugom gradu koji bi hteli da naprave svoju laticu. I tako nastaje druga latica.
Latice se međusobno ne mešaju u unutrašnje poslove. Svaka je autonomna. Ali znaju za sebe. Dele iskustvo, dele resurse kad zatreba, skupljaju se jednom godišnje — fizički — da se sretnu kao cela mreža.
I polako — bez osnivačke skupštine, bez statuta, bez predsednika — nastaje nešto što liči na zajednicu.
Pravu zajednicu.
Ko smo mi koji ovo gradimo
Nismo revolucionari. Nismo politička organizacija. Nismo ni humanitarno udruženje u tradicionalnom smislu.
Mi smo ljudi koji su nešto prošli i koji ne žele da zaborave štu su naučili.
Koji veruju da je zajednica — prava, lokalna, fizička zajednica — jedina prava sigurnost u neizvesnom svetu.
Koji veruju da naše iskustvo — devedesete, nestanci struje, prazne prodavnice, snalaženje iz dana u dan — nije sramota koju treba sakriti. Nego kapital koji treba koristiti.
Koji veruju, kao Nemija, da zid ne gradi vođa — zid gradi svaka porodica ispred svoje kuće.
I koji veruju, kao holandski seljaci, da ako nisi pumpao — svi se davimo.
Poziv
Ovo je kraj serijala u pet tekstova.
Ali ne i kraj projekta. Projekat počinje sad — sa tobom, ako hoćeš.
Ako si spreman da napraviš prvu laticu — ili da se pridružiš postojećoj — javi se.
Tri pitanja:
U kom gradu si u Holandiji?
Imaš li već nekog u glavi — jednu osobu koja bi razumela ovu ideju?
Šta možeš da doprineseš — vreme, znanje, prostor, ili samo prisustvo?
Napiši u komentaru. Ili pošalji poruku direktno: [kontakt@exyu-nl.com]
Nema pogrešnog odgovora. Nema minimuma. Nema rokova.
Samo — javi se.
Jer rozeta ne može da počne sama od sebe.
Počinje kad neko napravi prvu laticu.
Možda si ti taj neko.
Hvala što si pratio ovu seriju. Ako ti je nešto od ovoga pomoglo — podeli. Možda postoji neko u tvom okruženju kome je to tačno ono što mu treba da čuje.
ExYU-NL Decentralizovana Rozeta exyu-nl.com
Cela serija:
- Kutija ispod kreveta — priča o Marku i nestanku struje
- Znaš li ime svog komšije? — o tome koliko smo usamljeni i zašto
- Šta zapravo treba da imaš kod kuće — konkretna lista, bez panike
- Zašto zajednica funkcioniše — Nemija, polder model i Daan
- Prva latica rozete — pet porodica, jedan grad, jedan korak (ovde si sada)
No responses yet